Рајко Петров Ного следи Вукову, Његошеву, Андрићеву, Матијину линију трагичних јунака косовског мита, истиче Селимир Радуловић
Рајко Петров Ного Цртеж Моме Капора (2007)
Плужине – У Плужинама, у Црној Гори, одржана је дводневна књижевна манифестација „Пјесничка ријеч на извору Пиве”. Централни део манифестације, која је одржана четрдесет и трећи пут, био је посвећен песничком делу Рајка Петрова Нога, о којем је говорило петанаестак песника и књижевних критичара.
Јован Делић, у уводном излагању, посебно је поменуо три Ногова сонета посвећена Његошу, симболично обележивши 200-годишњицу рођења великог српског песника. Први од тих сонета је израз бунтовне младости и одметања у поезију – као у хајдуке. Други је варијација на записе Љубе Ненадовића, односно реминисценције Иве Андрића на Његошеве стихове, а трећи је сав саткан од Његошевих стихова. На необичан начин о Ноговој поезији говорио је Момир Војводић. Он је кроз своје песме, посвећене Ногу, осветљавао песников портрет. У песми: „Сам остаде од Борија Рајко”, написаној на Палама, 1995. године, каже: „У за српски језик вјечном рату/ У све рјеђем соколова јату/ Од старине Рашовића за муке/ Док му ломе и ноге и руке”...
(..................................)
У књизи сећања „Запиши то, Рајко”, истиче Владимир Јагличић, Ного је, углавном, окупио своје починуле знанце, уз два изузетка (Емир Кустурица и Радован Караџић). Водио је рачуна да пише о такозваниом „значајним” личностима, махом списатељима. Можда би се нашао неко ко би проговорио да је Ногова мемоаристика „лакша”, но што би се дало очекивати, да је анегдота добила превелик простор, али, с друге стране, чему досадне књиге? Свет је и без нагваждања тешко подношљиво место.
Мирослав Максимовић говорио је о Ноговој првој збирци – „Зимомори”, када је све почело. Прве књиге имају две мисије: прва је да песника изнесе на глас, а друга је да песнику омогући да иде даље. „Зимомора” је обе мисије успешно обавила. Они који посматрају целокупно Ногово дело, а не виде улогу „Зимоморе” у њему, држећи да је она младалачки инцидент, не виде ништа. Мироје Вуковић је подсетио на Ногов интервју дат, својевремено, „Просвјетном раду”, у којем је песник рекао да је читавог живота цедио суву дреновину од девет година. Пише поезију уверен да стиховима измирује судбину човека и судбину песника..................
Извор: видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Sklanjanje-u-mahovinu-detinjstva.sr.html
.png)
Нема коментара:
Постави коментар