... Од свих биљака, стари Словени највише су ценили перунику, која је и добила име по врховном богу

...Од свих биљака, стари Словени највише су ценили перунику, која је и добила име по врховном богу Перуну и његовој жени Перуники. Латински назив (Ирис германица) добила је по Ириди, грчкој богињи дуге, гласници свих богова. Легенде кажу да је Ирида шетала дугом и преносила поруке на земљу. Тамо где би дуга дотакла тле, заједно са муњом бога Перуна, израстале су живописне перунике. У Јапану означава победу, а у време Карла Великог била је краљевски симбол. Постоји више од 200 врста, најчешће плаве боје са жутим или белим тачкама. Ту су и беле, жуте, беж, љубичасте, розе и црвене перунике. Плаву народ од милоште зове и богиша, јер се показала најделотворнијом у традиционалној медицини. Цветају од маја до јула, неке врсте и до септембра. Бујније су када су на сунцу, док у сенци некад не процветају. Ова вишегодишња биљка тек после две или три године може да се користи у лековите сврхе. * * За лек се скупља ризом у августу, септембру и октобру. Након вађења се одмах љушти и ставља у хладну воду да не потамни. Затим се суши седам до девет дана на сунцу, па у хладу на промаји. Корен има слабији мирис који подсећа на љубичицу, али је јачи када се самеље. А меље се у прах тек пошто је потпуно осушен. Што дуже стоји, лепше мирише, због спорог процеса ферментације. Укус је брашњав, слаткасто горак, зависно од земљишта. * * За лековите сврхе довољан је грам праха корена, помешан са храном као зачин. Или, пола кашичице праха прелијте са 2 дл хладне воде, оставите преко ноћи, па процедите и мало загреје. Пијте два пута дневно током дана. Овај чај побољшава рад јетре и жучи, спречава повраћање и мигрену узроковану желудачним сметњама. Помаже и код изостанка менструације, жгаравице и хроничне упале желуца и црева, као и мокраћних органа. Делотворан је и код плућних болести, хроничног кашља, астме и емфизема. Показало се и да смирује болове након операције или ампутације екстремитета. * * Корен се даје и малој деци да га грицкају док им расту први зубићи, јер ублажава свраб, бол и смањује нервозу. Поједине врсте се користе у индустрији мириса и парфема, али и за пасте за зубе јер садрже смолу, танин и етерична уља. Осим тога, има миристинску и олеинску киселину, шећер, скроб, слуз, а у само 100 г зеленог лишћа чак 600 мг витамина Ц! Лист се користи једино свеж јер сушењем губи лековитост. У исхрани се користи као салата, помешана са другим поврћем, а као лек за опекотине и чиреве. На проблематично место на кожи довољно је да се ставе измрвљени свежи листови и прекрију ланеном крпом или завојем. * * Кашичица корена у праху растворена у чаши слатког вина или јечменој води чисти организам од токсина и нечистоћа путем пробаве. Пије се током дана полако, у гутљајима. * * За смањење отечених жлезда препоручује се делимично скуван корен, који би требало да буде мек и такав се ставља на отечене жлезде. Ране које тешко зарастају, народни лекари посипају прахом од корена. * * Ризом перунике садржи само 0,2 посто изузетно квалитетног етарског уља, али је то довољно за примену у козметици и индустрији парфема. Важно је и да је ризом одлежао најмање годину дана, јер тек тада подсећа мирисом на љубичицу. У посебним постројењима врши се екстракција ароматичних материја и добија се веома цењени "абсолут", "конкре" и етарско уље. Ризом у праху користи се за прављење пудера, односно талка. Текст: З. О. И. - Извор: Новости

Претражи овај блог

ПРОЦВЕТАЛА БЕЛА ЗВОНАСТА ДИВЉА ПЕРУНИКА...

Процветала бела звонаста дивља перуника испод храста лужњака… Или поводом једног кратког видеа. -Снимио сам последњих деценија не мали број фотографија широм Србије, Шведске и Немачке и на стотине кратких видеа. Наслов тог кратког виде (око три минута) : „Процветала бела звонаста дивља перуника испод храста лужњака...“ Опис: На самом почетку лета...већ неколико недеља ни кап кише… Видео није намењен деци; сврстан је у следеће плеј листе : Србијом уздуж и попреко; (Ф)Акт(а); Документациони Центар;НЕИСПРИЧАНЕ ПРИЧЕ; Србијом уздуж и попреко. Приликом прављења видеа, постојала је могућност да видео почне аутентичноим сликом беле перунике, о којој је реч; донете у наше сеоско двориште са брда на истоку. Међутим, због величине фотографије то није било могуће, па сам додао фотографију једне беле усамљене шумске куће (можда опустеле, изгубљене у зеленилу). И онда је дошао на ред материјал који сам снимио, унутрашњост једне собе, простране и натрпане хрпом ствари – несређених, што је деловало некако мучно, као и празна постеља, фотографије по зидовима; сивобеле завесе; компјутерски сто;хрпе књига. Несређеност. Супротност од онога што је најављивао наслов и опис видеа. Нема лепог тек процветалог цвета перунике. Да ли су наслов и опис неадекватни;промашени? Наравно. Ни наслов ни опис тога видеа, онако како је коначно објављен, нису били у складу са почетним подстицајем, сликом беле перунике. Ово искуство говори само по себи. Довољно. Подвлачим црту. Не могу понекад да се „уклопим“ у могућности правила која сапињу, и воде у страну. Понедељак 16. јун 2025.Б.Т. М. Л.

недеља, 22. октобар 2023.

5. мај 2018.

 


 

Ми нисмо трагачи за закопаним благом.

Ми смо благо. Ти и ја...


Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

недеља, 8. октобар 2023.

Успомене на 8. октобар 2018.

 Посета манастиру Витовница, пред одлазак у Шведску...


..




..





Посета гробу Оца Тадеја...

ПС. - Оца Тадеја,  први пут сам срео у време када је већ боловао, у самом манастиру, у време када је "Савременик" штампао један подужи осврт на монографију проф....Владете Јеротића, српског неуропсихијатра, психотерапеута, филозофа, књижевника и академика посвећену "последњим ученицима" почившег Николаја Велимировића.... (У манастир смо допутовали право из Београда, проф. Б. Церовић, правник М. Л. и ја као "водич", надајући да ћемо моћи да дођемо до лековитог чаја који  кувају у том влашком селу од стотину лековитих трава, неки старији травари...) - ...


Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

субота, 7. октобар 2023.

"НЕРАЧУНАТО ВРЕМЕ" > Зоран М. Мандић

 


 

Зоран М. Мандић (1950- 2023)

 Сахрана* ће се обавити данас, 13. јуна  (2023.) у 13 часова на градском гробљу у Апатину.

 

 Једна од књига коју су "Заветине" штампале последњих неколико година СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА - Библиотека МОБАРОВ, књ. 2 (2015), имала је симболични, пророчки наслов. Нераспродати део тиража, завршио је у нашем Документационом центру, на селу.

Били смо вршњаци, али нисмо стигли да се упознамо на време, из - вероватно - више разлога.

"Заветине", су Мандићеве рукописе (пре свега поезију, књижевну критику) објављивале чешће и више него друге ауторе, јер је био више него вредан...

Сређујући нераспродате примерке аутора "Заветина", у соби у којој сам иначе рођен, пре неколико дана, помислих на последњу годину Мандићевог живота и Мандићево незадовољство, горчину, бес на много тога; и ти разговори су прекидани, силом прилика. Болест која је овладавала овим човеком као црв гризла је изнутра, све, најбоље у Мандићу...

У некрологу** који су објавили његови Апатинци, земљаци, побројено је што треба, не све... Остало, неизречено, појављиваће се временом, верујем, захваљујући Мандићевој поезији... 

Мени се чини, да би овде најбоље било да уместо тачке додам факсимил Мандићеве песме, објављене на полеђини корица његове књиге споменуте на почетку овог осврта...




 

 

                                                                               Бела ТУКАДРУЗ



__

  *  

**   Од 1971. године, када му је објављен песнички првенац “Kораци сумње”, написао је и објавио 30 књига поезије, велики број есеја, прича, ликовних и књижевних критика. Био је члан уредништва: Листа Савеза студената Војводине „Индеx“, часописа „Kровови“, часописа “Домети” и “Покрет”, “Збиља” и стални сарадник часописа “Златна греда” . Поезију, прозу, есеје и књижевну критику објављивао је у: Политици, НИН-у, Летопису матице српске, Kњижевности, Пољима, Kњижевној речи, Вечерњим новостима и Данасу. Био је члан жирија већине књижевних награда у Србији али и члан: АИЦИЛ-а (Асоцијације књижевних критичара Европе са седиштем у Паризу), Удружења књижевника Србије, члан-сарадник Матице српске Нови Сад, Удружења новинара Србије, Међународне федерације новинара (Интернатионал Федератион оф Јоурналисте) и Друштва књижевника Војводине.

Поезија Зорана М. Мандића је превођена на: италијански, македонски, белоруски, словачки, мађарски, словеначки, немачки, енглески и француски језик.

Иза себе оставио ћерку Мирјану и сина Марка. -

опширније

Објавио у Нема коментара:
Ознаке:
Пријавите се на: Постови (Atom)

Популарне странице Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ

ATLANTIDA

Преглед Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (WordPress - 1)

Власт

ВЛАСТ

Уцрвани, дубоко.

Уз штит дебеле коже.

Истећи може око,

а гле - суза не може.

Владимир Јагличић: СТУБ, Орашац, 2013, стр. 25

БЕЛАТУКАДРУЗ (алиас М. Лукић)