Критичар, на маргини / Владимир Јагличић

Поглед кроз прозор очеве собе у само предвечерје (Мишљеновац, 28. јули 2013. Снимак Иван Лукић)

Књига је дочитана. И сад остаје руб.

Она је неуспела. Невештцх рима дар.

Ко би истину, овде мора да буде груб.

 како је према робу припити господар.

Ал има нешто. Она искрена је, поштена.

Оцу и мајци песме посвећене су. све.

А негде другде ће се догодити промена

која у складне версе надописује сне.

И та посвета: "Њима. који у мени само

овога трена  живе.“ И датуми годишта.

Зар и то није нешто, којим одазивамо

себе из оног што се слеже. ко мир, у ништа?

Зато, опрезан увек са немоћи и болом,

и оштар са онима који добитак лове,

трудим се разумети. Заједнички је полом,

и наша многа рука што не домаши снове.

1.04.2002.

     ______ Извор : НАШ ТРАГ, часопис за културу, број 2, 2002, Велика Плана, стр. 82