Одломак из писма Исидоре Секулић

Сетим вас се кроз скоро све мисли о животу и смрти. Ових дана претурало ми се по глави да: изгубити игру живота, или у њој велику карту - мора доћи за сваког ко уопште куша борбу духа и рада; и да је и боље да дође него да не дође; да управо мора доћи, ако човек има пред собом задатак мало тежи, иоле моралан и спиритуалан. Од среће почиње дегенерација. Моћ, љубав, задовољство, новац, власт, то је само даља похота и охолост, тврђи зид између нас и оних простора у којима треба постојати ако онима што за нама долазе мислимо да нешто оставимо, ма у ком облику. У музеје стижу, и чувају се, само препукнуте и здрускане ствари. Кад је мој отац најзад увидео да му нема и нема личне среће, постао је прави отац и мушкарац. Од народа, мислим да су Французи најспособнији да примају горчине и ударце и да при том, што рекао Ракић, «знају зашто» их трпе, и зато је то, Французи, народ мушкараца.... (Одломак из писма .Из једног од најдужих писама Исидоре Секулић које је неком послала - Милану Гролу, крајем јула 1931.) ЛеЗ 0006662

Сајтови писаца светских

Сајтови писаца светских
СОЛЖЕЊИЦИН

недеља, 22. октобар 2023.

Застрашујући облак

 

Изнад Наше куће.

Допловио са југозапада.

 


...

Није ми се дало да га обухватим како знам. Злокобни облак

Закачио је својим аждајским репом

само део северног дела куће,

и скренуо према Дунаву.


Тамо да иде.

Тамо да се стрмоглави....


Нешто га је скренуло.

Нека сила. Из даљине....


Недеља 22. октобар 2023.  18:44.



5. мај 2018.

 



















Сећам ли се тога дана?  (5.  мај 2018.)

Подсети ме "Берскрајни албум слика". (Ш-п-ију-н ГООГЛ.)

Увек будан. Скупљајући на стрњикама класове наших ..клијања...опијености...неопрезности...залетања...


*  *

12. мај 2018.




Патролирања. Путевима што се стапају са врховима планина, врхова, хоризонтима; тишином и нечим древним, дубоким, дубљим од ћутања. (Манастир Туман; Кривача- Дубока. Кучајна. Манастир Витовница. ..Наше имање на терену Ваздушне бање. Пере Мирчиног Рај. Фрулашеви Кругови. Гаура Маре. Поскоци. Пећине Звижда. Подземне лепотице... Пирамида Св. Ђорђа...) Наша кућа, у Витовници, која није на продају...Један неоткривени свет. Јермена, Срба,..Србовлаха... Лудница у Стамници... Ждрело... Тршка црква...Склониште за сва времена Г-ђе Оливере....) 

Клеопатрина врата?

*  *

 

Ми нисмо трагачи за закопаним благом.

Ми смо благо. Ти и ја...


недеља, 8. октобар 2023.

Успомене на 8. октобар 2018.

 Посета манастиру Витовница, пред одлазак у Шведску...


..




..





Посета гробу Оца Тадеја...

Пре шест година није био обновљен шумски пут према манастиру - пречица (преко Мустапића, Манастирице, Раскрснице); путовали смо наоколо, тј. преко Кучева, Кучајне, према Петровцу на Млави...


ПС. - Оца Тадеја,  први пут сам срео у време када је већ боловао, у самом манастиру, у време када је "Савременик" штампао један мој подужи осврт на монографију проф....Владете Јеротића, српског неуропсихијатра, психотерапеута, филозофа, књижевника и академика посвећену "последњим ученицима" почившег Николаја Велимировића.... (У манастир смо допутовали право из Београда, проф. Б. Церовић, правник М. Л. и ја као "водич", надајући да ћемо моћи да дођемо до лековитог чаја који  кувају у том влашком селу од стотину лековитих трава, неки старији травари...) - ...


субота, 7. октобар 2023.

"НЕРАЧУНАТО ВРЕМЕ" > Зоран М. Мандић

 


 

Зоран М. Мандић (1950- 2023)

 Сахрана* ће се обавити данас, 13. јуна  (2023.) у 13 часова на градском гробљу у Апатину.

 

 Једна од књига коју су "Заветине" штампале последњих неколико година СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА - Библиотека МОБАРОВ, књ. 2 (2015), имала је симболични, пророчки наслов. Нераспродати део тиража, завршио је у нашем Документационом центру, на селу.

Били смо вршњаци, али нисмо стигли да се упознамо на време, из - вероватно - више разлога.

"Заветине", су Мандићеве рукописе (пре свега поезију, књижевну критику) објављивале чешће и више него друге ауторе, јер је био више него вредан...

Сређујући нераспродате примерке аутора "Заветина", у соби у којој сам иначе рођен, пре неколико дана, помислих на последњу годину Мандићевог живота и Мандићево незадовољство, горчину, бес на много тога; и ти разговори су прекидани, силом прилика. Болест која је овладавала овим човеком као црв гризла је изнутра, све, најбоље у Мандићу...

У некрологу** који су објавили његови Апатинци, земљаци, побројено је што треба, не све... Остало, неизречено, појављиваће се временом, верујем, захваљујући Мандићевој поезији... 

Мени се чини, да би овде најбоље било да уместо тачке додам факсимил Мандићеве песме, објављене на полеђини корица његове књиге споменуте на почетку овог осврта...




 

 

                                                                               Бела ТУКАДРУЗ



__

  *  

**   Од 1971. године, када му је објављен песнички првенац “Kораци сумње”, написао је и објавио 30 књига поезије, велики број есеја, прича, ликовних и књижевних критика. Био је члан уредништва: Листа Савеза студената Војводине „Индеx“, часописа „Kровови“, часописа “Домети” и “Покрет”, “Збиља” и стални сарадник часописа “Златна греда” . Поезију, прозу, есеје и књижевну критику објављивао је у: Политици, НИН-у, Летопису матице српске, Kњижевности, Пољима, Kњижевној речи, Вечерњим новостима и Данасу. Био је члан жирија већине књижевних награда у Србији али и члан: АИЦИЛ-а (Асоцијације књижевних критичара Европе са седиштем у Паризу), Удружења књижевника Србије, члан-сарадник Матице српске Нови Сад, Удружења новинара Србије, Међународне федерације новинара (Интернатионал Федератион оф Јоурналисте) и Друштва књижевника Војводине.

Поезија Зорана М. Мандића је превођена на: италијански, македонски, белоруски, словачки, мађарски, словеначки, немачки, енглески и француски језик.

Иза себе оставио ћерку Мирјану и сина Марка. -

опширније

петак, 24. март 2023.

Птица и бомба | М.М. САИЧИЋ

 

 

Птица и бомба

Добар дан!
Добар дан!
Ко си ти?
Ја сам бомба. А, ко си ти?
Ја сам птица.
Брзо летиш. Велико ти је јато.
Ни твоје није мало.
Одакле долазиш?
Са запада..
Занимљиво. Ја, као и већина птица, са југа.
Да ли те тамо где си пошла са радошћу чекају?
Не. Са радошћу су ме испратили, а са страхом ме чекају..
Зашто?
У утроби својој носим смрт. Смрт се из мене рађа..
А, ко је тебе родио?
Човек..
А, кога ћеш да убијеш?
Људе, природу..Све што дотакнем..
Онда, ја одох, док још имам времена..
Немаш времена.  И тебе ће смрт коју носим да стигне.
Да ли си због тога срећна?
Нисам, али такву судбину ми је одредио човек.
Чудно, нас људи хране и воле наш цвркут. Са нама стиже пролеће..
Са мном стижу разарања, рушења, бол, јад и смрт. Ја не цвркућем, ја хучим.
Можеш ли то да промениш?
Не могу. То може само човек...

 
ММСАИЧИЋ 

Популарне странице Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ

ATLANTIDA

Преглед Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (WordPress - 1)

Власт

ВЛАСТ

Уцрвани, дубоко.

Уз штит дебеле коже.

Истећи може око,

а гле - суза не може.

Владимир Јагличић: СТУБ, Орашац, 2013, стр. 25

БЕЛАТУКАДРУЗ (алиас М. Лукић)