Свеска САХАРА АМАЗОН , песме Белатукадруза на енглеском

Белатукадруз: пролеће 2010, снимак Иван Лукић

ПЕРФИДНОСТ

Душмани и развраћене жене
не сањају анђеле
Демони су им испунили
срце и вид
Интелигенција и знање
без поштења - страшни су
О почетку краја
говоре папагајке
У бордел треба затворити
сваку загонетку
од врага зачету.
Почисти, Дјево Пресветла,
остатак нечисте светковине
савршене изговоре,
крваве мрље, сваку мрвицу
нечисте светковине,
сваку влас плаву, или риђу, или црну,
сваку помисао на постељу
испод које чуче врагови,
или на којој се ваљају.
Добра је Твоја метла, Дјево Маријо!

PERFIDY

Foes and lecherous women 
do not dream of angels
Demons have filled
their heart and vision
Intelligence and knowledge
without honesty – are terrifying
On the beginning of the end
speak the parrots
Confined in the brothel
should every riddle be,
conceived by the devil.
Clean, Holy Maiden,
remains of impure festivity
perfect excuses,
bloody stains, every crumb
of impure festivity,
every hair, blond, or red, or black,
every thought of bed
with devils crouching under it,
or rolling on top of it.
Good is Thy broom, Virgin Mary!

______________________________________

     Ових дана су  одштампане песме Белатукадруза (алиас М. Лукић. 1950. -)  Свеска САХАРА АМАЗОН, двојезично издање (енглеско-српско), илустровано сликама Снежане Стефановић...

Превод на енглески језик Јелена Ђурђевић/Jelena Đurić

Ко ово не отвори, неће се кајати (Препоручио Ђорђе Кониковић)

* Дошао младић код девојчиних родитеља да је запроси, али отац ни да

> чује, него га бесно избаци из куће.

>  - Добро, добро - прогунђа несуђени младожења излазећи - за седам месеци

> ћете ме молити.*

> 

> 

> *  Она њему :

>   - Било би згодније да си бар мало узбуђен.

>  Он њој :

>  - Било би узбудљиво да си бар мало згоднија.*

> 

> **

> 

> * После свадбе пресретна мама казе својој кцери :

> - Дете моје, после девет месеци бицес мајка...

> - Шест, мама шест !*

> 

> * *

> 

> **

> 

> *Улази жена у препун трамвај. Каже једном младићу :

>  - Помакните се мало, да се ухватим за шипку.

>  Он је погледа уз смешак :

>  - Можете да се ухватите за моју шипку...

>  - Ухватила бих се ја, кад бих знала да ће бити чврста до последње

> станице.*

> 

> **

> 

> *Пита муж жену:

>  - Драга, зашто ми никад не кажеш кад имас оргазам ?

>  А она ће на то :

>  - Зато што ти никад нису ту кад се то деси, драги . . .*

Одабрана места из књига Миодрага Павловића, објављених последњих неколико година. 3

ПЕСМА ПОКАЈНИЦА

Тешко је копање

док се не дође

до чисте руде

анђели држе у руци

облике твог тела

затим се чуде:

шта ће сад овај овде

зар нисмо његове причице

још раније чули

до ситнице

нека стоји он ту

каже од њих један

што је тршав и благ

нек стоји ту тај камен

драг и студен

неће још дуго

имати право на кајање

које му и тако

у природи није

Миодраг Павловић, ПИТАО САМ СВЕТЛОСТ, Смедерево, Арка, 2009, 87 стр. ; стр. 73.

     Видети више: https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/miodrag-pavlovic

https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/miodrag-pavlovic/odabranamestaizknigamiodragapavlovicaobjavlenihposlednihnekolikogodina2

https://sites.google.com/site/bibliotekaalas/miodrag-pavlovic/odabranamestaizknigamiodragapavlovicaobjavlenihposlednihnekolikogodina4

Убијање бога у људима по Ивану Ивановићу

Знак препознавања

Полемика

Садистичко у језику и неделима динарских комесара културе

Убијање бога у људима

Књижевник и дисидент Иван Ивановић, у дискусији (научни симпозијум, Лесковац, 2009. Године) под називом "Лингвистички дискурс академика Драгослава Михаиловића", али иу личним рефлексијама на трансформацију догматског у бирократско, разобличава суштину идеолошког и културолошког терора који је у Србију дуже од једног века долазио из такозваних "динарских крајева"

Пише: Иван Ивановић

У књизи Мајсторско писмо (Београд, 2007) ДрагославМихаиловић је експлицитно изложио своје ставове о српском језику, па ћу ја овде узети слободу да их искористим.

Швајцарски професор славистике др Роберт Ходел , професор Универзитета у Минхену, тражио је од Драгослава Михаиловића још 1992. године да елаборира свој књижевни поступак у односу на језик и писац се том приликом осврнуо на лингвистичко питање у својој литератури.

У том осврту Михаиловић......

      Видети више: http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=226&cl=28

МИСЛИ КОЈЕ МИ СЕ ВРАЋАЈУ, ОПЕТ И ОПЕТ / Бела Тукадруз

(аксиоми бездане књижевности)

У каквом су односу бездана књижевност и амбијент у којем се назире?

Можда је на ово питање одговорио директно и индиректно један велики човек, који је себе сматрао глупим? Служи ли коме бездана књижевност?

Бодлеров аксиом: ... песник не припада ни једној страници.

Сви они песници који су се учланили у неку од странака промашени су људи, залутали игром случаја у  литературу.

У официјалној литератури, званичној, најзваничнијој, бирократској, много има мимикрије, залуталих, великана. Не један је од њих био љубимац тиранина, и с времена на време, кандидат за Нобелову награду за књижевност, па и добитник највише награде на свету за књижевност!Шта показују два последња  века у Европи?

Бодлер тврди:“теже је волети Бога него веровати у њега. Напротив, људима овога века теже је да верују у ђавола него да га воле. Сви га служе а нико у њега не верује. Недостижна истанчаност ђавола...“

Тешко је овом песнику противуречити. У једном од нацрта предговора за Цвеће зла, Бодлер је и ово посведочио:“ Овај свет је стекао простачку тупост која презиру духовног човека даје жестину страсти.Но има срећних љуштура које ни отров не би нагризао“.

Таквих „срећних љуштура“ било је и још увек има и у српској књижевности друге половине 20. века, међу добитницима највиших бирократских књижевних награда на Балкану. Берђајев је написао књигу о два царства, треба је читати поново и поново. Ради подсећања. Тзв. уметници који су продали душу Царству Ћесаровом, припадници су Демонске или Ђаволове странке.

    Видети више : https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/neobjavleni-rukopisi/mislikojemisevracajuopetiopet

Песници бездане књижевности испаравају на звезде

Белатукадруз на Радану

Шта значе ове речи:

     «Премало песника познаје генеалогију. Кад би је познавали, не би рекли: Ја, већ: Бог. И не зато што је он извор суза – његове су очи овлажене само дахом смртника – јер ми не можемо друкчије плакати него у Њему.

    Божје сузе, наше су. Свеци немају потребе да то знају. Што се Бога тиче, он не треба да зна да има смртника који испаравају на звезде. Уплашио би се и својим дрхтањем, стресао сузе, а ми бисмо нестали у сопственом мору...» ?

На свету постоји неколико песника који познају генеалогију, и који су у дубљој вези са њом. То су они песници чија се мисао завршава Богом. Такви су нагнути над бездан бездане књижевности.

Песници бездане књижевности испаравају на звезде.

Великани официјалне, бирократске књижевности испаравају у мемљиве маузолеје и досадне читанке....

      Видети више : https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/neobjavleni-rukopisi/pesnicibezdaneknizevnostiisparavajunazvezde 

Бездана књижевност

Један од симбола ЗАВЕТИНА

Постоји ли такво нешто? Може ли се дефинисати, описати?

Шта то, у ствари, значи?Је ли то недостижни стваралачки идеал,химера?

«Права уметност је пре свега она, која у нама помакне какву осећајну жицу, она која нас узнемири у најинтимнијим осећајима», каже Ингмар Бергман.

Можемо ли то узети као некакву полазну најприближнију основу  бездане књижевности?

Или је можда, одмах на почетку, најбоље поћи од тврдње да је бездана књижевност нешто што што стоји наспрам тзв. официјелне, званичне, бирократске књижевности? Али то би значило  да желимо да опишемо неки феномен на основу негације, зар не? Зна ли се, уопште, у српској књижевности,култури, јавности,  зна ли се довољно о – тзв. бирократској књижевности, јединој коју смо, у ствари, имали током минулог, 20. века? И није ли оно што се о томе зна неко непотпуно знање, које је опасније од незнања?

То што се зна о безданој књижевности је капљица, то што се о њој не зна је – море.

Могуће да сте ове речи Сиорана већ негде прочитали? Извињавам се, ако је тако, што ћу вас поново подсетити на њих.

«Свеци опонашају Бога под несвесним царством прве успомене.

За сваког човека, Бог је прва успомена.

Зашто сваки лудак  разговара с Богом, или, чак, замишља да је Он? Изгубивши постојећи садржај меморије, у његовом су бићу очуване само њене дубине, прастаре међе успомена....»

Постоји ли директна веза између Бога и бездане књижевности? Сиоран се у младости, када је био Чоран, и када се повећавало његово очајање - са сваким додиром са земљом, присећао Матилде из Мадебурга и њених речи упућених Богу:»Доносим Ти своја певања: она су узвишенија од планина, дубља од мора, виша од облака, пространија од ваздуха. Како се зове ова песма? – Жеља мога срца. Отела сам је свету...»  Да ли су ове Матилдине речи опис, приближан опис бездане уметности?....

      Видети више : https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/neobjavleni-rukopisi/bezdanaknizevnost

Ристо Василевски у "Заветинама"

НЕПОДНОШЉИВА СУДБИНА

Некад се до доњег света стизало лако.

Хермес је био јединствен

а пут сигуран и добро знан.

Оданде се могло и натраг,

ако се не понови Орфејева грешка

док је избављао Еуридику.

Требало је знати смерне речи,

оденути их у плавну музику

и њима разгалити срце камена

којим су затваране двери Хада.

И ићи, не освртати се за собом,

док се не пређе граница

између смрти и живота.

Сад до пакла воде многи путеви,

и сви су закрчени путницима

над којима не бдију анђели,

нити божји пев земаљских свештеника.

Сад савремени, сурови Хермеси

путнике воде издалека,

из својих тајних јазбина,

са својих јавних говорница.

И, у свеопштој гужви,

не може се чути штедар глас,

нити препознати зов Еуридике,

која нас одавно моли за спас.

Неподношљива је ова наша судбина,

чим смо тако заборављени од живота,

чим смо тако лако препуштени смрти!

РИСТО  ВАСИЛЕВСКИ ВРЕМЕ, ГЛАСОВИ : ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ

Шумадијске метафоре, Младеновац, 2009.

Управо је публикован  избор из књиге изабраних песама, једног од добитника Повеље "Карађорђе", на једном од угледнијих сајтова Заветина , у оквиру 

 Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2)

ПЕСНИЧКА ПЛЕЈАДА

видети више: https://sites.google.com/site/velikazavetina/pesnicka-plejada/ristovasilevski  

https://sites.google.com/site/velikazavetina/pesnicka-plejada/dvostrukiklasikristovasilevski  

https://sites.google.com/site/velikazavetina/pesnicka-plejada/vremeglasoviizabranepesme

Pisma iz Srbije - Bren fran Serbien / Slobodan Branković

Господин Бранковић

Ima li lepšeg povoda od ovog da se započne jedan novi poduhvat, kakav je ovaj Blog, jedan od novih prozora, na inače zatvorenoj kući zvanoj "Srbija"?
Bez pomoći države i resornih ministarstava, objavljena je na švedskom digitalna verzija knjige Slobodana Brankovića, koga su, inače, kao pesnika, otkrile Zavetine na svom velikom medjunarodnom književnom konkursu pre nekoliko godina.


Videti više:
https://sites.google.com/site/zavetineinfo/Home/dale/pismaizsrbije