... Од свих биљака, стари Словени највише су ценили перунику, која је и добила име по врховном богу
...Од свих биљака, стари Словени највише су ценили перунику, која је и добила име по врховном богу Перуну и његовој жени Перуники. Латински назив (Ирис германица) добила је по Ириди, грчкој богињи дуге, гласници свих богова. Легенде кажу да је Ирида шетала дугом и преносила поруке на земљу. Тамо где би дуга дотакла тле, заједно са муњом бога Перуна, израстале су живописне перунике. У Јапану означава победу, а у време Карла Великог била је краљевски симбол.
Постоји више од 200 врста, најчешће плаве боје са жутим или белим тачкама. Ту су и беле, жуте, беж, љубичасте, розе и црвене перунике. Плаву народ од милоште зове и богиша, јер се показала најделотворнијом у традиционалној медицини. Цветају од маја до јула, неке врсте и до септембра. Бујније су када су на сунцу, док у сенци некад не процветају. Ова вишегодишња биљка тек после две или три године може да се користи у лековите сврхе.
* *
За лек се скупља ризом у августу, септембру и октобру. Након вађења се одмах љушти и ставља у хладну воду да не потамни. Затим се суши седам до девет дана на сунцу, па у хладу на промаји. Корен има слабији мирис који подсећа на љубичицу, али је јачи када се самеље. А меље се у прах тек пошто је потпуно осушен. Што дуже стоји, лепше мирише, због спорог процеса ферментације. Укус је брашњав, слаткасто горак, зависно од земљишта.
* *
За лековите сврхе довољан је грам праха корена, помешан са храном као зачин. Или, пола кашичице праха прелијте са 2 дл хладне воде, оставите преко ноћи, па процедите и мало загреје. Пијте два пута дневно током дана. Овај чај побољшава рад јетре и жучи, спречава повраћање и мигрену узроковану желудачним сметњама. Помаже и код изостанка менструације, жгаравице и хроничне упале желуца и црева, као и мокраћних органа. Делотворан је и код плућних болести, хроничног кашља, астме и емфизема. Показало се и да смирује болове након операције или ампутације екстремитета.
* *
Корен се даје и малој деци да га грицкају док им расту први зубићи, јер ублажава свраб, бол и смањује нервозу. Поједине врсте се користе у индустрији мириса и парфема, али и за пасте за зубе јер садрже смолу, танин и етерична уља. Осим тога, има миристинску и олеинску киселину, шећер, скроб, слуз, а у само 100 г зеленог лишћа чак 600 мг витамина Ц! Лист се користи једино свеж јер сушењем губи лековитост. У исхрани се користи као салата, помешана са другим поврћем, а као лек за опекотине и чиреве. На проблематично место на кожи довољно је да се ставе измрвљени свежи листови и прекрију ланеном крпом или завојем.
* *
Кашичица корена у праху растворена у чаши слатког вина или јечменој води чисти организам од токсина и нечистоћа путем пробаве. Пије се током дана полако, у гутљајима.
* *
За смањење отечених жлезда препоручује се делимично скуван корен, који би требало да буде мек и такав се ставља на отечене жлезде. Ране које тешко зарастају, народни лекари посипају прахом од корена.
* *
Ризом перунике садржи само 0,2 посто изузетно квалитетног етарског уља, али је то довољно за примену у козметици и индустрији парфема. Важно је и да је ризом одлежао најмање годину дана, јер тек тада подсећа мирисом на љубичицу. У посебним постројењима врши се екстракција ароматичних материја и добија се веома цењени "абсолут", "конкре" и етарско уље. Ризом у праху користи се за прављење пудера, односно талка.
Текст: З. О. И. - Извор: Новости
