69.Владимир Јагличић. - 109 одабраних фотографија |
Истрага
Својеглави мире, унутрашњи стубе,
непрелазно врело из којег се диже
оно што ми слама не дух али зубе,
да сам теби ближе, теби да сам
ближе,
ја ноћима страдам да се вијем дању
по путима које нико не разуме,
занављам крстове у пропалом здању,
заклињем се давно напуштеном
знању,
и пуштам кроз тебе да пролази,
уме,
да будем тај проток, да будем та
веза
која за све друго, до за себе,
преза.
Ко да род сам оном што, дуго већ,
траје,
а трајањем ништа сушто не издаје,
ко да сам из куће Оштривојевића.
Не дам, да, бранећи то што се не
даје,
убити не могу у мени племића.
Намена
Кренеш у себе. Дубоко
и далеко
ти јездити.
И као
стрелом у око
сад ти се
ваља сетити.
И видиш
слике заочне,
лепотом
страшне, упорне,
ко што,
од браће заточен,
Немања
угледа Ступове.