Порука, са Фејсбука, страница Пешчаник
![]() |
Дупла материца бездана |
Сетим вас се кроз скоро све мисли о животу и смрти. Ових дана претурало ми се по глави да: изгубити игру живота, или у њој велику карту - мора доћи за сваког ко уопште куша борбу духа и рада; и да је и боље да дође него да не дође; да управо мора доћи, ако човек има пред собом задатак мало тежи, иоле моралан и спиритуалан. Од среће почиње дегенерација. Моћ, љубав, задовољство, новац, власт, то је само даља похота и охолост, тврђи зид између нас и оних простора у којима треба постојати ако онима што за нама долазе мислимо да нешто оставимо, ма у ком облику. У музеје стижу, и чувају се, само препукнуте и здрускане ствари. Кад је мој отац најзад увидео да му нема и нема личне среће, постао је прави отац и мушкарац. Од народа, мислим да су Французи најспособнији да примају горчине и ударце и да при том, што рекао Ракић, «знају зашто» их трпе, и зато је то, Французи, народ мушкараца.... (Одломак из писма .Из једног од најдужих писама Исидоре Секулић које је неком послала - Милану Гролу, крајем јула 1931.) ЛеЗ 0006662
![]() |
Дупла материца бездана |
ВЛАСТ
Уцрвани, дубоко.
Уз штит дебеле коже.
Истећи може око,
а гле - суза не може.
Владимир Јагличић: СТУБ, Орашац, 2013, стр. 25