... Од свих биљака, стари Словени највише су ценили перунику, која је и добила име по врховном богу

...Од свих биљака, стари Словени највише су ценили перунику, која је и добила име по врховном богу Перуну и његовој жени Перуники. Латински назив (Ирис германица) добила је по Ириди, грчкој богињи дуге, гласници свих богова. Легенде кажу да је Ирида шетала дугом и преносила поруке на земљу. Тамо где би дуга дотакла тле, заједно са муњом бога Перуна, израстале су живописне перунике. У Јапану означава победу, а у време Карла Великог била је краљевски симбол. Постоји више од 200 врста, најчешће плаве боје са жутим или белим тачкама. Ту су и беле, жуте, беж, љубичасте, розе и црвене перунике. Плаву народ од милоште зове и богиша, јер се показала најделотворнијом у традиционалној медицини. Цветају од маја до јула, неке врсте и до септембра. Бујније су када су на сунцу, док у сенци некад не процветају. Ова вишегодишња биљка тек после две или три године може да се користи у лековите сврхе. * * За лек се скупља ризом у августу, септембру и октобру. Након вађења се одмах љушти и ставља у хладну воду да не потамни. Затим се суши седам до девет дана на сунцу, па у хладу на промаји. Корен има слабији мирис који подсећа на љубичицу, али је јачи када се самеље. А меље се у прах тек пошто је потпуно осушен. Што дуже стоји, лепше мирише, због спорог процеса ферментације. Укус је брашњав, слаткасто горак, зависно од земљишта. * * За лековите сврхе довољан је грам праха корена, помешан са храном као зачин. Или, пола кашичице праха прелијте са 2 дл хладне воде, оставите преко ноћи, па процедите и мало загреје. Пијте два пута дневно током дана. Овај чај побољшава рад јетре и жучи, спречава повраћање и мигрену узроковану желудачним сметњама. Помаже и код изостанка менструације, жгаравице и хроничне упале желуца и црева, као и мокраћних органа. Делотворан је и код плућних болести, хроничног кашља, астме и емфизема. Показало се и да смирује болове након операције или ампутације екстремитета. * * Корен се даје и малој деци да га грицкају док им расту први зубићи, јер ублажава свраб, бол и смањује нервозу. Поједине врсте се користе у индустрији мириса и парфема, али и за пасте за зубе јер садрже смолу, танин и етерична уља. Осим тога, има миристинску и олеинску киселину, шећер, скроб, слуз, а у само 100 г зеленог лишћа чак 600 мг витамина Ц! Лист се користи једино свеж јер сушењем губи лековитост. У исхрани се користи као салата, помешана са другим поврћем, а као лек за опекотине и чиреве. На проблематично место на кожи довољно је да се ставе измрвљени свежи листови и прекрију ланеном крпом или завојем. * * Кашичица корена у праху растворена у чаши слатког вина или јечменој води чисти организам од токсина и нечистоћа путем пробаве. Пије се током дана полако, у гутљајима. * * За смањење отечених жлезда препоручује се делимично скуван корен, који би требало да буде мек и такав се ставља на отечене жлезде. Ране које тешко зарастају, народни лекари посипају прахом од корена. * * Ризом перунике садржи само 0,2 посто изузетно квалитетног етарског уља, али је то довољно за примену у козметици и индустрији парфема. Важно је и да је ризом одлежао најмање годину дана, јер тек тада подсећа мирисом на љубичицу. У посебним постројењима врши се екстракција ароматичних материја и добија се веома цењени "абсолут", "конкре" и етарско уље. Ризом у праху користи се за прављење пудера, односно талка. Текст: З. О. И. - Извор: Новости

Претражи овај блог

ПРОЦВЕТАЛА БЕЛА ЗВОНАСТА ДИВЉА ПЕРУНИКА...

Процветала бела звонаста дивља перуника испод храста лужњака… Или поводом једног кратког видеа. -Снимио сам последњих деценија не мали број фотографија широм Србије, Шведске и Немачке и на стотине кратких видеа. Наслов тог кратког виде (око три минута) : „Процветала бела звонаста дивља перуника испод храста лужњака...“ Опис: На самом почетку лета...већ неколико недеља ни кап кише… Видео није намењен деци; сврстан је у следеће плеј листе : Србијом уздуж и попреко; (Ф)Акт(а); Документациони Центар;НЕИСПРИЧАНЕ ПРИЧЕ; Србијом уздуж и попреко. Приликом прављења видеа, постојала је могућност да видео почне аутентичноим сликом беле перунике, о којој је реч; донете у наше сеоско двориште са брда на истоку. Међутим, због величине фотографије то није било могуће, па сам додао фотографију једне беле усамљене шумске куће (можда опустеле, изгубљене у зеленилу). И онда је дошао на ред материјал који сам снимио, унутрашњост једне собе, простране и натрпане хрпом ствари – несређених, што је деловало некако мучно, као и празна постеља, фотографије по зидовима; сивобеле завесе; компјутерски сто;хрпе књига. Несређеност. Супротност од онога што је најављивао наслов и опис видеа. Нема лепог тек процветалог цвета перунике. Да ли су наслов и опис неадекватни;промашени? Наравно. Ни наслов ни опис тога видеа, онако како је коначно објављен, нису били у складу са почетним подстицајем, сликом беле перунике. Ово искуство говори само по себи. Довољно. Подвлачим црту. Не могу понекад да се „уклопим“ у могућности правила која сапињу, и воде у страну. Понедељак 16. јун 2025.Б.Т. М. Л.

уторак, 30. јул 2013.

Виктор Соснора, Нека те Христос чува, мој човече...

Старе куће о којима нико више не брине (Мишљеновац, 001, јул 2013. Иван Лукић)

+ + +

Нека те Христос чува, мој човече,
сав век си - он, јединствен, а не број,
не спуштај капке које суза пече,
мој невољниче - сине људски мој,

и сам са собом кроз поноћну јаву
ни јеком једним себе не одај
што нема где син да приклони главу,
већ се обазри - на мору су мај

и свет, а свету није до твог бола
и до храбрости није му ничије.
Скини са клина свој лук и тоболац,
нек пуцне струна како досад није!

И опет ће се напети тетива,
расецајући страх кренути стрела,
устаће трава дотад полужива,
у ружама што пружиле су тела,

ко девојачке, шириће се зене,
небо ће опет бити моћно, цело,
а нежни беспут - олуја кад крене
опет с љубављу крвавиће ждрело!

И ласта, душа твоје паучине,
послаће цвркут свој црвеном крсту,
и прошаптаће, нежно, из тишине:
- Он умре (рече сам!), а гле - васкрсну!

Обична песмица

Рајем свод расипа сунце пало у дан...
Двориште, јасика, на јасици Јуда.

А под њом ја шетам, чупкам руком клас.
Хладно, дува ветар. Космос око нас.

Из суђа отрове, ко сви, лапћем тек,
од јаве сам ове - ко сви, себи лек.

Душу домовини - њушкасту, у длану.
Дај звезду висини, чврсто зазидану.

Замревши у гласу који сова ода,
мних: за морима су сунце и слобода!

Истина наслика јутром призор чудан:
двориште, јасика, на јасици Јуда.

* * *

Трепавке овчје сан већ слама,
уснули људи, по кућама.
Склопи Сунце и очи лава,
у зраку Месец тек не спава.
Иђаше путем неки Бог,
бездетан беше, босоног.
Све ко да неком беше жао,
што сам у ражи, ко црв, лежао.
Пољупци целе Земље, врело
што муче ми и пале тело.

Препев: В. Јагличић
Објавио у Нема коментара:
Ознаке:

понедељак, 29. јул 2013.

Критичар, на маргини / Владимир Јагличић

Поглед кроз прозор очеве собе у само предвечерје (Мишљеновац, 28. јули 2013. Снимак Иван Лукић)

Књига је дочитана. И сад остаје руб.
Она је неуспела. Невештцх рима дар.
Ко би истину, овде мора да буде груб.
 како је према робу припити господар.
Ал има нешто. Она искрена је, поштена.
Оцу и мајци песме посвећене су. све.
А негде другде ће се догодити промена
која у складне версе надописује сне.
И та посвета: "Њима. који у мени само
овога трена  живе.“ И датуми годишта.
Зар и то није нешто, којим одазивамо
себе из оног што се слеже. ко мир, у ништа?
Зато, опрезан увек са немоћи и болом,
и оштар са онима који добитак лове,
трудим се разумети. Заједнички је полом,
и наша многа рука што не домаши снове.
1.04.2002.

     ______ Извор : НАШ ТРАГ, часопис за културу, број 2, 2002, Велика Плана, стр. 82
Објавио у Нема коментара:
Ознаке: , ,

уторак, 23. јул 2013.

Суперлативи. Манифестација „Пјесничка ријеч на извору Пиве”...

Рајко Петров Ного следи Вукову, Његошеву, Андрићеву, Матијину линију трагичних јунака косовског мита, истиче Селимир Радуловић

Рајко Петров Ного Цртеж Моме Капора (2007)
Плужине – У Плужинама, у Црној Гори, одржана је дводневна књижевна манифестација „Пјесничка ријеч на извору Пиве”. Централни део манифестације, која је одржана четрдесет и трећи пут, био је посвећен песничком делу Рајка Петрова Нога, о којем је говорило петанаестак песника и књижевних критичара.
Јован Делић, у уводном излагању, посебно је поменуо три Ногова сонета посвећена Његошу, симболично обележивши 200-годишњицу рођења великог српског песника. Први од тих сонета је израз бунтовне младости  и одметања у поезију – као у хајдуке. Други је варијација на записе Љубе Ненадовића, односно реминисценције Иве Андрића на Његошеве стихове, а трећи је сав саткан од Његошевих стихова. На необичан начин о Ноговој поезији говорио је Момир Војводић. Он је кроз своје песме, посвећене Ногу, осветљавао песников портрет. У песми: „Сам остаде од Борија Рајко”, написаној на Палама, 1995. године, каже: „У за српски језик вјечном рату/ У све рјеђем соколова јату/ Од старине Рашовића за муке/ Док му ломе и ноге и руке”...
(..................................)
У књизи сећања „Запиши то, Рајко”, истиче Владимир Јагличић, Ного је, углавном, окупио своје починуле знанце, уз два изузетка (Емир Кустурица и Радован Караџић). Водио је рачуна да пише о такозваниом „значајним” личностима, махом списатељима. Можда би се нашао неко ко би проговорио да је Ногова мемоаристика „лакша”, но што би се дало очекивати, да је анегдота добила превелик простор, али, с друге стране, чему досадне књиге? Свет је и без нагваждања тешко подношљиво место.
Мирослав Максимовић говорио је о Ноговој првој збирци – „Зимомори”, када је све почело. Прве књиге имају две мисије: прва је да песника изнесе на глас, а друга је да песнику омогући да иде даље. „Зимомора” је обе мисије успешно обавила. Они који посматрају целокупно Ногово дело, а не виде улогу „Зимоморе” у њему, држећи да је она младалачки инцидент, не виде ништа. Мироје Вуковић је подсетио на Ногов интервју дат, својевремено, „Просвјетном раду”, у којем је песник рекао да је читавог живота цедио суву дреновину од девет година. Пише поезију уверен да стиховима измирује судбину човека и судбину песника..................

Објавио у Нема коментара:
Ознаке:
Пријавите се на: Постови (Atom)

Популарне странице Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ

ATLANTIDA

Преглед Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (WordPress - 1)

Власт

ВЛАСТ

Уцрвани, дубоко.

Уз штит дебеле коже.

Истећи може око,

а гле - суза не може.

Владимир Јагличић: СТУБ, Орашац, 2013, стр. 25

БЕЛАТУКАДРУЗ (алиас М. Лукић)