(аксиоми бездане књижевности)
У каквом су односу бездана књижевност и амбијент у којем се назире?
Можда је на ово питање одговорио директно и индиректно један велики човек, који је себе сматрао глупим? Служи ли коме бездана књижевност?
Бодлеров аксиом: ... песник не припада ни једној страници.
Сви они песници који су се учланили у неку од странака промашени су људи, залутали игром случаја у литературу.
У официјалној литератури, званичној, најзваничнијој, бирократској, много има мимикрије, залуталих, великана. Не један је од њих био љубимац тиранина, и с времена на време, кандидат за Нобелову награду за књижевност, па и добитник највише награде на свету за књижевност!Шта показују два последња века у Европи?
Бодлер тврди:“теже је волети Бога него веровати у њега. Напротив, људима овога века теже је да верују у ђавола него да га воле. Сви га служе а нико у њега не верује. Недостижна истанчаност ђавола...“
Тешко је овом песнику противуречити. У једном од нацрта предговора за Цвеће зла, Бодлер је и ово посведочио:“ Овај свет је стекао простачку тупост која презиру духовног човека даје жестину страсти.Но има срећних љуштура које ни отров не би нагризао“.
Таквих „срећних љуштура“ било је и још увек има и у српској књижевности друге половине 20. века, међу добитницима највиших бирократских књижевних награда на Балкану. Берђајев је написао књигу о два царства, треба је читати поново и поново. Ради подсећања. Тзв. уметници који су продали душу Царству Ћесаровом, припадници су Демонске или Ђаволове странке.
Видети више : https://sites.google.com/site/arhivbelatukadruz/neobjavleni-rukopisi/mislikojemisevracajuopetiopet
.png)
Нема коментара:
Постави коментар