НЕПОДНОШЉИВА СУДБИНА
Некад се до доњег света стизало лако.
Хермес је био јединствен
а пут сигуран и добро знан.
Оданде се могло и натраг,
ако се не понови Орфејева грешка
док је избављао Еуридику.
Требало је знати смерне речи,
оденути их у плавну музику
и њима разгалити срце камена
којим су затваране двери Хада.
И ићи, не освртати се за собом,
док се не пређе граница
између смрти и живота.
Сад до пакла воде многи путеви,
и сви су закрчени путницима
над којима не бдију анђели,
нити божји пев земаљских свештеника.
Сад савремени, сурови Хермеси
путнике воде издалека,
из својих тајних јазбина,
са својих јавних говорница.
И, у свеопштој гужви,
не може се чути штедар глас,
нити препознати зов Еуридике,
која нас одавно моли за спас.
Неподношљива је ова наша судбина,
чим смо тако заборављени од живота,
чим смо тако лако препуштени смрти!
РИСТО ВАСИЛЕВСКИ ВРЕМЕ, ГЛАСОВИ : ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ
Шумадијске метафоре, Младеновац, 2009.
Управо је публикован избор из књиге изабраних песама, једног од добитника Повеље "Карађорђе", на једном од угледнијих сајтова Заветина , у оквиру
Нема коментара:
Постави коментар