Komentar: preporuka jednog čitaoca ovog članka:
Šokantan
tekst Senegalca Bakari Kantea, šefa misije programa UN iz 1999. o
stravičnim posledicama bombardovanja Srbije nikada nije objavljen.
U maju 1999. godine Ujedinjene nacije u
celini su sakrile od javnosti šokantan izveštaj Senegalca Bakari Kantea,
šefa prve misije UNEP-a (Program Ujedinjenih nacija za čovekovu
okolinu) o ekološkim posledicama bombardovanja SR Jugoslavije.
celini su sakrile od javnosti šokantan izveštaj Senegalca Bakari Kantea,
šefa prve misije UNEP-a (Program Ujedinjenih nacija za čovekovu
okolinu) o ekološkim posledicama bombardovanja SR Jugoslavije.
Ovaj tekst UN nikad nisu objavile, ali
su njegovi delovi procurili u javnost zahvaljujući sagovorniku “Vesti”,
američkom nezavisnom novinaru Robertu Parsonsu, izveštaču iz
međunarodnih institucija u Ženevi.
su njegovi delovi procurili u javnost zahvaljujući sagovorniku “Vesti”,
američkom nezavisnom novinaru Robertu Parsonsu, izveštaču iz
međunarodnih institucija u Ženevi.
On je uspeo da dobije Kanteov izveštaj
od svog izvora u UNEP-u i 17. juna 1999. objavi njegove delove u
ženevskom dnevniku “Kurijeu” (Le Courrier) pod naslovom “Skriven
alarmantni izveštaj o posledicama bombardovanja Jugoslavije: Otrovi koje
UN neće da vide”.
od svog izvora u UNEP-u i 17. juna 1999. objavi njegove delove u
ženevskom dnevniku “Kurijeu” (Le Courrier) pod naslovom “Skriven
alarmantni izveštaj o posledicama bombardovanja Jugoslavije: Otrovi koje
UN neće da vide”.
Robert Parsons ekskluzivno za “Vesti”
svedoči o tome kako su se u kancelarijama Ujedinjenih Nacija, u
atmosferi unutrašnjeg razdora, cenuzirisali i “frizirali” izveštaji o
zdravstvenim posledicama upotrebe oružja sa OU na Balkanu.
svedoči o tome kako su se u kancelarijama Ujedinjenih Nacija, u
atmosferi unutrašnjeg razdora, cenuzirisali i “frizirali” izveštaji o
zdravstvenim posledicama upotrebe oružja sa OU na Balkanu.
Posle 12 dana boravka u još
bombardovanoj SR Jugoslaviji, u maju 1999, gde je bio sa misijama drugih
agencija iz sistema UN, Bakari Kante je UNEP-u podneo izveštaj koji
govori o ekološkom užasu: atmosfera i tlo u bivšoj SR Jugoslaviji trajno
su zagađeni otrovnim materijama zbog bombradovanja
industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim
uranijumom.
bombardovanoj SR Jugoslaviji, u maju 1999, gde je bio sa misijama drugih
agencija iz sistema UN, Bakari Kante je UNEP-u podneo izveštaj koji
govori o ekološkom užasu: atmosfera i tlo u bivšoj SR Jugoslaviji trajno
su zagađeni otrovnim materijama zbog bombradovanja
industrijsko-hemijskih kompleksa i zbog upotrebe oružja sa osiromašenim
uranijumom.
Izveštaj je kategoričan u oceni da će
naredne generacije koje žive na bombradovanom tlu patiti od kancerogenih
oboljenja, leukemije, biće povećan broj spontanih pobačaja i
deformiteta novorođenčadi.
naredne generacije koje žive na bombradovanom tlu patiti od kancerogenih
oboljenja, leukemije, biće povećan broj spontanih pobačaja i
deformiteta novorođenčadi.
U izveštaju Bakari Kantea piše da su
zbog bombardovanja prirodu u SR Jugoslaviji zagadile otrovne supstance
među kojima su najopasniji polihlorobifenili (PCB), visokokancerogeni i
odgovorni za imunološke bolesti. U izveštaju se naglašava da je jedan
litar polihlorobifenila dovoljan da se zagadi milijarda litara vode.
zbog bombardovanja prirodu u SR Jugoslaviji zagadile otrovne supstance
među kojima su najopasniji polihlorobifenili (PCB), visokokancerogeni i
odgovorni za imunološke bolesti. U izveštaju se naglašava da je jedan
litar polihlorobifenila dovoljan da se zagadi milijarda litara vode.
PCB se nalazi u električnim
transformatorskim stanicama i u brojnim naftnim rafinerijama koje su
bile meta NATO-a. Dodaje se da je bombardovanje i brojnih fabrika u
kojima su upotrebljavani teški metali izazvalo, između ostalog, i
širenje kadmijuma i metilizovane žive (najotrovniji oblik žive). Reč je o
metalima koji ostaju otrovni čak i ako se raznesu na prostoru od više
hiljada kilometara. Rezultat: Zatrovan je i Dunav.
transformatorskim stanicama i u brojnim naftnim rafinerijama koje su
bile meta NATO-a. Dodaje se da je bombardovanje i brojnih fabrika u
kojima su upotrebljavani teški metali izazvalo, između ostalog, i
širenje kadmijuma i metilizovane žive (najotrovniji oblik žive). Reč je o
metalima koji ostaju otrovni čak i ako se raznesu na prostoru od više
hiljada kilometara. Rezultat: Zatrovan je i Dunav.
U osmom poglavlju cenzurisanog izveštaja
Bakari Kantea govori se o zagađenju koje je prouzrokovala upotreba
oružja sa osiromašenim uranijumom. “Prema raspoloživim podacima snage
NATO-a upotrebile su municiju sa osiromašenim uranijumom gađajući vojne i
civilne ciljeve.
Bakari Kantea govori se o zagađenju koje je prouzrokovala upotreba
oružja sa osiromašenim uranijumom. “Prema raspoloživim podacima snage
NATO-a upotrebile su municiju sa osiromašenim uranijumom gađajući vojne i
civilne ciljeve.
Upotrebljena je municija kalibra 30
milimetara. Ispaljivana je uglavnom iz aviona tipa “A-10″, kao i
krstarećih raketa “tomahavk”. Ove rakete mogu da probiju čelik debeo 57
mm.
milimetara. Ispaljivana je uglavnom iz aviona tipa “A-10″, kao i
krstarećih raketa “tomahavk”. Ove rakete mogu da probiju čelik debeo 57
mm.
Njihovo punjenje je radioaktivno i
smatra se da sadrže uranijum 238, čija radijacija iznosi oko 3,4 Mbq.
Uranijum pripada grupi toksičnih elemenata koji ulaze u drugu grupu
radionukleida veoma visoke toksičnosti. Ova vrsta municije je nuklearni
otpad i njegova upotreba je veoma opasna po zdravlje.
smatra se da sadrže uranijum 238, čija radijacija iznosi oko 3,4 Mbq.
Uranijum pripada grupi toksičnih elemenata koji ulaze u drugu grupu
radionukleida veoma visoke toksičnosti. Ova vrsta municije je nuklearni
otpad i njegova upotreba je veoma opasna po zdravlje.
Upotreba ove municije ima užasne
posledice po stanovništvo jer pored telesnih povreda prouzrokuje
radiološku kontaminaciju. Ta kontaminacija ima toksične i radijacijske
posledice koje uzrokuju kancer”, piše u Kanteovom koji je tokom maja
1999. godine upućenom Generalnom direktoru UNEP-a Klausu Topferu.
posledice po stanovništvo jer pored telesnih povreda prouzrokuje
radiološku kontaminaciju. Ta kontaminacija ima toksične i radijacijske
posledice koje uzrokuju kancer”, piše u Kanteovom koji je tokom maja
1999. godine upućenom Generalnom direktoru UNEP-a Klausu Topferu.
Kante dalje navodi: “Prilikom upotrebe
(eksplozije) oružja sa osiromašenim uranijumom nastaje uranijumski oksid
(U308 i UO2) kao i, između ostalog, veoma reaktivni gasovi radijum i
radon. Oksidne čestice su širine između 0,5 i 5 mikrona i vetar može da
ih raznosi na udaljenost od više stotina kilometara.
(eksplozije) oružja sa osiromašenim uranijumom nastaje uranijumski oksid
(U308 i UO2) kao i, između ostalog, veoma reaktivni gasovi radijum i
radon. Oksidne čestice su širine između 0,5 i 5 mikrona i vetar može da
ih raznosi na udaljenost od više stotina kilometara.
Pošto u regionu Jugoslavije najčešće
duvaju severnozapadni vetrovi, to praktično znači da zagađenje ide od
Jugoslavije ka Mađarskoj, Nemačkoj, Hrvatskoj i Bosni ili ka Albaniji,
Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Grčkoj”.
duvaju severnozapadni vetrovi, to praktično znači da zagađenje ide od
Jugoslavije ka Mađarskoj, Nemačkoj, Hrvatskoj i Bosni ili ka Albaniji,
Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji i Grčkoj”.
Švajcarci plaćali za ćutanje
Robert Parsons kaže da mu je jedan
neposredno upućeni diplomatski izvor preneo da je u julu 1999. jedna
grupa švajcarskih naučnika došla do još dramatičnijih zaključaka o
posledicama OU na Balkanu, nego onih koje sadrži zabranjeni izveštaj
Bakari Kantea, krajem maja iste godine.
neposredno upućeni diplomatski izvor preneo da je u julu 1999. jedna
grupa švajcarskih naučnika došla do još dramatičnijih zaključaka o
posledicama OU na Balkanu, nego onih koje sadrži zabranjeni izveštaj
Bakari Kantea, krajem maja iste godine.
Njihovo istraživanje bilo je deo
aktivnosti diplomatske grupe FOCUS koju su činili Švajcarska, Austrija,
Rusija i Grčka). – Pošto je Švajcarska bila ta koja je pokrivala sve
troškove, ostali članovi grupe su morali da ćute – kaže Robert Parsons.
aktivnosti diplomatske grupe FOCUS koju su činili Švajcarska, Austrija,
Rusija i Grčka). – Pošto je Švajcarska bila ta koja je pokrivala sve
troškove, ostali članovi grupe su morali da ćute – kaže Robert Parsons.
Autor zabranjenog teksta upozorava:
“Radiološka i hemijska kontaminacija “ne prave razliku” između vojnog
osoblja koje upotrebljava te rakete, između ciljeva, teritorija, nevinih
civila, medija, grupa koje su tamo kako bi ukazale razne vrste pomoći,
niti se ta kontaminacija zaustavlja na državnim rampama, niti je
vremenski ograničena. Vreme poluraspada osiromašenog uranijuma je 4,5
milijardi godina”.
“Radiološka i hemijska kontaminacija “ne prave razliku” između vojnog
osoblja koje upotrebljava te rakete, između ciljeva, teritorija, nevinih
civila, medija, grupa koje su tamo kako bi ukazale razne vrste pomoći,
niti se ta kontaminacija zaustavlja na državnim rampama, niti je
vremenski ograničena. Vreme poluraspada osiromašenog uranijuma je 4,5
milijardi godina”.
Boraveći u Jugoslaviji u maju 1999. dok
još traje bombardovanje, Kante je svedok ekološke katastrofe. “Ozbiljna
šteta nanesena je čovekovoj okolini uništavanjem naftnih rafinerija,
naftno-hemijskog kompleksa, hemijskim i fabrikama veštačkog đubriva,
farmaceutskim i drugim industrijskim postrojenjima.
još traje bombardovanje, Kante je svedok ekološke katastrofe. “Ozbiljna
šteta nanesena je čovekovoj okolini uništavanjem naftnih rafinerija,
naftno-hemijskog kompleksa, hemijskim i fabrikama veštačkog đubriva,
farmaceutskim i drugim industrijskim postrojenjima.
Već postojeće i potencijalne posledice
sukoba teške su po čovekovu okolinu i pogađaju uglavnom srpski deo SR
Jugoslavije. Na Balkanu bi mogli da budu u opasnosti kako stanovništvo
tako i priroda. Ako zagađenje pređe jugoslovensku granicu ono bi moglo
da pogodi i druge zemlje u regionu. To takođe može da zakomplikuje
tragičnu situaciju izbeglica u nekim susednim zemljama”, piše on u
izveštaju koji nikad zvanično nije objavljen.
sukoba teške su po čovekovu okolinu i pogađaju uglavnom srpski deo SR
Jugoslavije. Na Balkanu bi mogli da budu u opasnosti kako stanovništvo
tako i priroda. Ako zagađenje pređe jugoslovensku granicu ono bi moglo
da pogodi i druge zemlje u regionu. To takođe može da zakomplikuje
tragičnu situaciju izbeglica u nekim susednim zemljama”, piše on u
izveštaju koji nikad zvanično nije objavljen.
“Naselja su najteže pogođena na Kosovu”,
ističe Bakari Kante. On zaključuje da “su različite vrste ciljne
međunarodne pomoći potrebne” kako bi se SR Jugoslavija suočila sa
posledicama koje je bombardovanje nanelo kako čovekovoj okolini tako i
stanovništvu.
ističe Bakari Kante. On zaključuje da “su različite vrste ciljne
međunarodne pomoći potrebne” kako bi se SR Jugoslavija suočila sa
posledicama koje je bombardovanje nanelo kako čovekovoj okolini tako i
stanovništvu.
LAŽI FUNKCIONERA UJEDINJENIH NACIJA
• Klaus Topfer, generalni direktor
UNEP-a, naredio je da se od javnosti sklone saznanja o ekološkoj
katastrofi u Srbiji bez presedana u evropskoj istoriji
UNEP-a, naredio je da se od javnosti sklone saznanja o ekološkoj
katastrofi u Srbiji bez presedana u evropskoj istoriji
Nezavisni američki novinar Robert
Parsons otkrio je “Vestima” sakriveni izveštaj UN, koji je napisao još u
maju 1999. godine Senegalac Bakari Kante, tadašnji šef misije Programa
UN za životnu sredinu (UNEP), a u kome se upozorava na stravične
posledice bombardovanja Srbije municijom punjenom osiromašenim
uranijumom.
Parsons otkrio je “Vestima” sakriveni izveštaj UN, koji je napisao još u
maju 1999. godine Senegalac Bakari Kante, tadašnji šef misije Programa
UN za životnu sredinu (UNEP), a u kome se upozorava na stravične
posledice bombardovanja Srbije municijom punjenom osiromašenim
uranijumom.
Robert Parsons, sa kojim smo razgovarali
u sedištu UN u Ženevi, kaže da je lako pogoditi zašto je izveštaj
Kantea sklonjen od javnosti po naređenju Klausa Topfera, generalnog
direktora UNEP-a.
u sedištu UN u Ženevi, kaže da je lako pogoditi zašto je izveštaj
Kantea sklonjen od javnosti po naređenju Klausa Topfera, generalnog
direktora UNEP-a.
Ozračena hrana
U cenzurisanom izveštaju Bakari Kante je
takođe upozorio: “Bombardovanje NATO-a dogodilo se u vreme setve
poljoprivrednih kultura od životnog značaja za stanovništvo – kukuruza,
suncokreta, soje, šećera, šećerne repe i povrća. Bačeni osiromašeni
uranijum uticao je na kvalitet vazduha, tla, vode, što je imalo, kako
dugoročno tako i kratkoročno negativne posledice po lanac ishrane”.
takođe upozorio: “Bombardovanje NATO-a dogodilo se u vreme setve
poljoprivrednih kultura od životnog značaja za stanovništvo – kukuruza,
suncokreta, soje, šećera, šećerne repe i povrća. Bačeni osiromašeni
uranijum uticao je na kvalitet vazduha, tla, vode, što je imalo, kako
dugoročno tako i kratkoročno negativne posledice po lanac ishrane”.
ISTINA SE NE MOŽE SAKRITI: Robert Parsons
- Dok je NATO na sve strane trubio o
svojoj “humanitarnoj intervenciji” izveštaj o kome reč govorio je o
ekološkoj katastrofi bez presedana u evropskoj istoriji – kaže Parsons.
On podseća da su u maju 1999. godine predstavnici različitih
organizacija UN, među kojima i UNEP, otišli u misiju u SR Jugoslaviju i
da je nakon toga svaka agencija ostalima trebalo da pošalje svoj
izveštaj.
Dogodilo se nešto neobično – oizveštaju misije UNEP-a niko nije govorio. Čim je predat je izveštaj
svojoj “humanitarnoj intervenciji” izveštaj o kome reč govorio je o
ekološkoj katastrofi bez presedana u evropskoj istoriji – kaže Parsons.
On podseća da su u maju 1999. godine predstavnici različitih
organizacija UN, među kojima i UNEP, otišli u misiju u SR Jugoslaviju i
da je nakon toga svaka agencija ostalima trebalo da pošalje svoj
izveštaj.
Dogodilo se nešto neobično – oizveštaju misije UNEP-a niko nije govorio. Čim je predat je izveštaj
klasifikovan u UN i sklonjen od javnosti i verovatno završio u sedištu
UNEP-a u Najrobiju. Nijedna od humanitarnih organizacija u Ženevi nije
bila u toku događaja, pa čak n zaposleni u sedištu UNEP-a u Ženevi –
tvrdi Parsons.
UNEP-a u Najrobiju. Nijedna od humanitarnih organizacija u Ženevi nije
bila u toku događaja, pa čak n zaposleni u sedištu UNEP-a u Ženevi –
tvrdi Parsons.
- Dobio sam izveštaj Bakari Kantea od mog kontakta iz UNEP-a. On mi je dao šifru za upotrebu mašine za
fotokopiranje i ja sam brzo odštampao tridesetak kopija. Ženevski
“Kurije” 17. juna 1999. ustupio mi je čitavu stranu i ja sam preneo sve
što se nalazilo u ovom cenzurisanom tekstu – otkriva Parsons.
fotokopiranje i ja sam brzo odštampao tridesetak kopija. Ženevski
“Kurije” 17. juna 1999. ustupio mi je čitavu stranu i ja sam preneo sve
što se nalazilo u ovom cenzurisanom tekstu – otkriva Parsons.
Pošto su pročitale članak u “Kurijeu”
agencije UN koje su učestvovale u misiji u SR Jugoslaviji obraćaju se
ovom novinaru umesto UN, tražeći da im pošalje čitav Kanteov izveštaj
jer su od UNEP-a dobile nepotpun tekst. Zatim je organizovana
konferencija za štampu na kojoj je naravno pitao Klausa Topfera,
generalnog sekretara UNEP-a, zašto je Kanteov izveštaj sklonjen od
javnosti.
agencije UN koje su učestvovale u misiji u SR Jugoslaviji obraćaju se
ovom novinaru umesto UN, tražeći da im pošalje čitav Kanteov izveštaj
jer su od UNEP-a dobile nepotpun tekst. Zatim je organizovana
konferencija za štampu na kojoj je naravno pitao Klausa Topfera,
generalnog sekretara UNEP-a, zašto je Kanteov izveštaj sklonjen od
javnosti.
- Topfer je odgovorio da je izveštajobjavljen i da ništa nije sakriveno od javnosti. Ja sam onda rekao da je
izveštaj objavljen zato što sam ga ja objavio. “Da. I u čemu je
problem?”, pitao je Topfer. Rekao sam mu da je time lišio druge agencije
izveštaja Bakari Kantea iako je mandat misije UNEP-a u SR Jugoslaviji
zahtevao da se taj tekst svima pošalje.
izveštaj objavljen zato što sam ga ja objavio. “Da. I u čemu je
problem?”, pitao je Topfer. Rekao sam mu da je time lišio druge agencije
izveštaja Bakari Kantea iako je mandat misije UNEP-a u SR Jugoslaviji
zahtevao da se taj tekst svima pošalje.
Topfer je na to odgovorio da su sve
agencije dobile kopiju izveštaja. “Pa naravno da su ga dobile kad sam im
ga ja poslao!”- rekao sam na šta je Topfer hladno ponovio: “Pa dobro,
dobili su izveštaj – u čemu je problem?”- iznosi detalje s konferencije
za štampu Robert Parsons.
agencije dobile kopiju izveštaja. “Pa naravno da su ga dobile kad sam im
ga ja poslao!”- rekao sam na šta je Topfer hladno ponovio: “Pa dobro,
dobili su izveštaj – u čemu je problem?”- iznosi detalje s konferencije
za štampu Robert Parsons.
Sećajući se ove neslavne epizode iz
hronike Ujedinjenih nacija, Parsons dodaje da je konferencija za štampu,
održana u junu 1999. u sedištu UN u Ženevi, trajala skoro sat vremena i
da je Topfer napustio salu mokar od znoja.
hronike Ujedinjenih nacija, Parsons dodaje da je konferencija za štampu,
održana u junu 1999. u sedištu UN u Ženevi, trajala skoro sat vremena i
da je Topfer napustio salu mokar od znoja.
Bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada
Robert Parson kaže da su se već u
februaru 2000. godine podaci holandske vlade u glavnim crtama podudarali
sa podacima američke nevladine organizacije MTP (Military Toxic
Project). MTP je naime u januaru 2000. godine tražila od vlade SAD da
skine oznaku tajnosti sa dosijea o upotrebi OU na Kosovu. MTP je dobila
dosije 30. januara 2000. godine i na osnovu njega, ova NVO je izračunala
februaru 2000. godine podaci holandske vlade u glavnim crtama podudarali
sa podacima američke nevladine organizacije MTP (Military Toxic
Project). MTP je naime u januaru 2000. godine tražila od vlade SAD da
skine oznaku tajnosti sa dosijea o upotrebi OU na Kosovu. MTP je dobila
dosije 30. januara 2000. godine i na osnovu njega, ova NVO je izračunala
da je na Kosovo bačeno 9,45 tona nuklearnog otpada.
Isekli 72 stranice teksta
Prvobitnoj verziji izveštaja koji je podnela Balkanska radna grupa (BTF), u završnom poglavlju dugom 72
stranice “odsečeno” je 70 stranica. Taj deo objavljen je naknadno na
Internetu ali je trebalo znati pronaći ga. Trebalo je naći sajt UNEP-a,
zatim Balkan Task Force, a onda još dve odrednice da bi se došlo do tih
70 isečenih stranica koje su objavljene kao aneks. Oni koji su čitali
zvanični izveštaj nisu mogli da znaju da postoji deo koji nedostaje i
koji je u aneksu – objašnjava Robert Parsons.
stranice “odsečeno” je 70 stranica. Taj deo objavljen je naknadno na
Internetu ali je trebalo znati pronaći ga. Trebalo je naći sajt UNEP-a,
zatim Balkan Task Force, a onda još dve odrednice da bi se došlo do tih
70 isečenih stranica koje su objavljene kao aneks. Oni koji su čitali
zvanični izveštaj nisu mogli da znaju da postoji deo koji nedostaje i
koji je u aneksu – objašnjava Robert Parsons.
- Misleći da ga ne čujem i ne razumem
rekao je na nemačkom svom saradniku: “Ali oni mi ne veruju.” Uzvratio
sam na nemačkom: “Naravno da vam ne verujem. Lažete!” – dodaje američki
novinar.
rekao je na nemačkom svom saradniku: “Ali oni mi ne veruju.” Uzvratio
sam na nemačkom: “Naravno da vam ne verujem. Lažete!” – dodaje američki
novinar.
Parsonsov tekst objavljen u ženevskom “Kurijeu” očigledno je iznervirao generalnog direktora UNEP-a KlausaTopfera, ali većih posledica nije bilo. Izveštaj Bakari Kantea u celini
je cenzurisan i nikada se nije pojavio na zvaničnoj internet
prezentaciji UN kao da nije ni postojao.
je cenzurisan i nikada se nije pojavio na zvaničnoj internet
prezentaciji UN kao da nije ni postojao.
UNEP je zatim u jesen 1999. godine
osnovao Balkansku radnu grupu – BTF (Balkans Task Force) čiji je zadatak
bio da izradi “definitivni izveštaj” o ekološkim posledicama
bombardovanja. Na čelo ove grupe imenovan je Peka Havisto, bivši finski
ministar ekologije. Robert Parsons kaže da su i u slučaju ovog drugog
izveštaja radile cenzorske makaze. – Ovaj drugi izveštaj takođe je
prepravljao Robert Bise (Robert Bišet), portparol i desna ruka Klausa
Topfera, generalnog direktora UNEP-a – tvrdi Robert Parsons.
osnovao Balkansku radnu grupu – BTF (Balkans Task Force) čiji je zadatak
bio da izradi “definitivni izveštaj” o ekološkim posledicama
bombardovanja. Na čelo ove grupe imenovan je Peka Havisto, bivši finski
ministar ekologije. Robert Parsons kaže da su i u slučaju ovog drugog
izveštaja radile cenzorske makaze. – Ovaj drugi izveštaj takođe je
prepravljao Robert Bise (Robert Bišet), portparol i desna ruka Klausa
Topfera, generalnog direktora UNEP-a – tvrdi Robert Parsons.
DECA SE IGRALA NA OZRAČENIM TENKOVIMA
• Da bi minimizirali nalaze o posledicama koje donosi bačeni uranijum na Srbiju, dozvoljen pristup pogođenim mestima
Robert Parsons, američki novinar, imao
je brojne neprijatnosti zbog obelodanjivanja izveštaja UN, koji je
sakriven od javnosti, a u kome se iznose nepobitne činjenice o
stravičnim posledicama bombardovanja Srbije municijom punjenom
osiromašenim uranijumom.
je brojne neprijatnosti zbog obelodanjivanja izveštaja UN, koji je
sakriven od javnosti, a u kome se iznose nepobitne činjenice o
stravičnim posledicama bombardovanja Srbije municijom punjenom
osiromašenim uranijumom.
NA LISTI ZATROVANIH GRADOVA: Novi Sad tokom bombardovanja
8. oktobra 1999. došao u sedište
Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi
definitivan izveštaj o ekološkim posledicama bombardovanja. Poslu ove
grupe prethodila su šokantna saznanja Senegalca Bakari Kantea do kojih
je došao Parsons i objavio ih u švajcarskom listu “Kurije”.
Balkanske radne grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi
definitivan izveštaj o ekološkim posledicama bombardovanja. Poslu ove
grupe prethodila su šokantna saznanja Senegalca Bakari Kantea do kojih
je došao Parsons i objavio ih u švajcarskom listu “Kurije”.
On je tog 8. oktobra došao u palatu UN u Ženevi kako bi dobio kopiju izveštaja Balkanske radne grupe pre
objavljivanja. Lično ga je u hodniku dočekao Robert Bise, portparol i “desna ruka” Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a (Programa UN za zaštitu životne okoline), čije su makaze debelo cenzurisale ovaj izveštaj. Bise je tom prilikom Parsonsu zabranio svaki kontakt sa ekipom
Peka Havista, koji je bio na čelu Balkanske radne grupe.
objavljivanja. Lično ga je u hodniku dočekao Robert Bise, portparol i “desna ruka” Klausa Topfera, generalnog direktora UNEP-a (Programa UN za zaštitu životne okoline), čije su makaze debelo cenzurisale ovaj izveštaj. Bise je tom prilikom Parsonsu zabranio svaki kontakt sa ekipom
Peka Havista, koji je bio na čelu Balkanske radne grupe.
Napisan u stilu “da, ali…”, ovaj zvanični izveštaj UNEP-a sadrži sasvim suprotne zaključke od onih koji
se mogu pročitati u “zabranjenom” Kanteovom izveštaju.
se mogu pročitati u “zabranjenom” Kanteovom izveštaju.
“Naši nalazi govore da sukob na Kosovu nije izazvao ekološku katastrofu koja je pogodila oblast Balkana. Ipak,detektovano zagađenje je na nekim odredištima ozbiljno i moglo bi da
ugrozi ljudsko zdravlje”. Navode se Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor
kao mesta u kojima je utvrđeno zagađenje zbog bombradovanja, ali se
naglašava da je deo tog zagađenja nastao “pre bombardovanja” zbog
dugoročnih propusta u skladištenju opasnih otpadaka.
ugrozi ljudsko zdravlje”. Navode se Pančevo, Kragujevac, Novi Sad i Bor
kao mesta u kojima je utvrđeno zagađenje zbog bombradovanja, ali se
naglašava da je deo tog zagađenja nastao “pre bombardovanja” zbog
dugoročnih propusta u skladištenju opasnih otpadaka.
Još se kaže da je “u zagađenim oblastima
neophodno preduzeti mere zaštite okoline i čišćenje kako bi se izbegle
štetne posledice po ljudsko zdravlje, kao i dugoročne štete u životnoj
sredini”. Vrhunac konfuzije je preporuka da treba onemogućiti prilaz
kontaminiranim mestima posle koje se navodi da kontaminirana mesta nisu
mogla da budu identifikovana.
neophodno preduzeti mere zaštite okoline i čišćenje kako bi se izbegle
štetne posledice po ljudsko zdravlje, kao i dugoročne štete u životnoj
sredini”. Vrhunac konfuzije je preporuka da treba onemogućiti prilaz
kontaminiranim mestima posle koje se navodi da kontaminirana mesta nisu
mogla da budu identifikovana.
Pri tom, misija UNEP-a nije sa terena
donela nijedan uzorak tla ili prašine sa tenkova JNA na kojima su se
sudeći prema fotografijama zapadnih agencija deca slobodno igrala.
donela nijedan uzorak tla ili prašine sa tenkova JNA na kojima su se
sudeći prema fotografijama zapadnih agencija deca slobodno igrala.
SMRT PO SRBIJI SEJALI “TEHNIČKOM GREŠKOM”
• Tek posle velikog pritiska javnosti
Amerikanci priznali da je municija punjena “prljavim” uranijumom,
najopasnijim po ljude i okolinu
Amerikanci priznali da je municija punjena “prljavim” uranijumom,
najopasnijim po ljude i okolinu
Kad je došao na čelo Balkanske radne
grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi novi izveštaj o
posledicama bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom tokom 1999.
grupe (BTF), koja je imala zadatak da napravi novi izveštaj o
posledicama bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom tokom 1999.
ZNAO ČIME SU PUNJENE BOMBE: Srbija je bombardovana u vreme dok je Bil Klinton bio u Beloj kući
Te godine, Peka Haavisto je doveo još dva Finca, Henrika Slotea i Pasia Rinea.
- Bila je to zaista izvanredna ekipa
koja je shvatila suštinu situacije u kojoj se našla, a koja može da se
svede na sledeće: dok su oni želeli da objave istinu, NATO je hteo da je
sakrije. Kad god su pokušali nešto da istraže, našli su na meti NATO-a.
UNEP je dakle bio pod vojnim pritiscima.
koja je shvatila suštinu situacije u kojoj se našla, a koja može da se
svede na sledeće: dok su oni želeli da objave istinu, NATO je hteo da je
sakrije. Kad god su pokušali nešto da istraže, našli su na meti NATO-a.
UNEP je dakle bio pod vojnim pritiscima.
Haavisto i njegovi saradnici razmišljali
su na sledeći način: “Ukoliko pokušamo da uradimo posao kako treba,
bićemo smenjeni i istraživanje će biti zaustavljeno. Bolje je onda da
uradimo nešto, da otkrijemo bar deo istine” – objašnjava Parsons.
su na sledeći način: “Ukoliko pokušamo da uradimo posao kako treba,
bićemo smenjeni i istraživanje će biti zaustavljeno. Bolje je onda da
uradimo nešto, da otkrijemo bar deo istine” – objašnjava Parsons.
Zahvaljujući takvom načinu rada
Haavistove ekipe, upravo je Balkanska radna grupa u okviru UNEP-a bila
ta koja je 16. februara 2001. uzbunila svetsku javnost objavivši da je
na Kosovo bačen “prljavi” uranijum.
Haavistove ekipe, upravo je Balkanska radna grupa u okviru UNEP-a bila
ta koja je 16. februara 2001. uzbunila svetsku javnost objavivši da je
na Kosovo bačen “prljavi” uranijum.
Tada je saopšteno da je analiza 340
uzoraka tla, vode itd. pokazala prisustvo transuranijumskih elemenata
kao U-236 i tragove plutonijuma i fisionog procesa. Prisustvo
plutonijuma potvrdile su dve laboratorije – Švedski institut za
radiološku zaštitu i Švajcarska laboratorija AC-Speiz.
uzoraka tla, vode itd. pokazala prisustvo transuranijumskih elemenata
kao U-236 i tragove plutonijuma i fisionog procesa. Prisustvo
plutonijuma potvrdile su dve laboratorije – Švedski institut za
radiološku zaštitu i Švajcarska laboratorija AC-Speiz.
Ne mogavši da porekne prisustvo
visokotoksičnog plutonijuma, Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a,
pokušao je da umiri javnost dobivši naučno “pokriće” za svoje tvrdnje od
švajcarske laboratorije AC -Speitz.
visokotoksičnog plutonijuma, Klaus Topfer, generalni direktor UNEP-a,
pokušao je da umiri javnost dobivši naučno “pokriće” za svoje tvrdnje od
švajcarske laboratorije AC -Speitz.
“Prema oceni švajcarske
laboratorije AC-Speiz ovi najnoviji nalazi o sastavu osiromašenog
uranijuma predstavljaju nebitne promene kad je reč o proceni radiološke
situacije i ne treba da budu razlog za uzbunjivanje”, napisao je Topfer u zvaničnom saopštenju UNEP-a od 16. februara 2000. godine.
laboratorije AC-Speiz ovi najnoviji nalazi o sastavu osiromašenog
uranijuma predstavljaju nebitne promene kad je reč o proceni radiološke
situacije i ne treba da budu razlog za uzbunjivanje”, napisao je Topfer u zvaničnom saopštenju UNEP-a od 16. februara 2000. godine.
ZABRANJENI TEKST ŠEFA MISIJE UN IZ 1999. O STRAVIČNIM POSLEDICAMA BOMBARDOVANJA SRBIJE
Нема коментара:
Постави коментар