Последњих неколико дана: обрали смо летину (како кажу), пренели кукуруз и бундеве у двориште; донели огрев за две зиме.
Лоша година; сушна. Узела је велики данак! Не сећам се такве године, такве суше. Пек није пресушио. Локални лопови су нам покрали јове, не и орахе. Наступило је лоше време. Узан појас уз реку је ...шикара, континентална прашума. Нема стоке (крава, оваца, коза, свиња) да тај рајски појас одржава у неком скоро заборављеном стању (какво беше пре пола века). Село се испразнило...
Пробудио се испаван, одморнији; чујем како ћурке клепећу; како петлови кукуричу. Устајем око шест и прво што чиним је - храним квочке (ћурке и ћуриће) и јато већ поодраслих младих ћурака (преко три и по месеца).
Ветровито је; изашао сам у шортсу и кошуљи са кратким рукавима; нисам покупио јаја синоћ; видим мање је јаја у гнезду; редовно нас посећује јајокрадица јеж: где се крије? Испод камара дрва? Док се нисам размрдао, хранећи живину, видео сам последице умора...
(...)
* *
Нема коментара:
Постави коментар