"НЕРАЧУНАТО ВРЕМЕ" > Зоран М. Мандић

 

 

Зоран М. Мандић (1950- 2023)

 Сахрана* ће се обавити данас, 13. јуна  (2023.) у 13 часова на градском гробљу у Апатину.

 

 Једна од књига коју су "Заветине" штампале последњих неколико година СРБИЈА У ДУБОКИМ ВОДАМА - Библиотека МОБАРОВ, књ. 2 (2015), имала је симболични, пророчки наслов. Нераспродати део тиража, завршио је у нашем Документационом центру, на селу.

Били смо вршњаци, али нисмо стигли да се упознамо на време, из - вероватно - више разлога.

"Заветине", су Мандићеве рукописе (пре свега поезију, књижевну критику) објављивале чешће и више него друге ауторе, јер је био више него вредан...

Сређујући нераспродате примерке аутора "Заветина", у соби у којој сам иначе рођен, пре неколико дана, помислих на последњу годину Мандићевог живота и Мандићево незадовољство, горчину, бес на много тога; и ти разговори су прекидани, силом прилика. Болест која је овладавала овим човеком као црв гризла је изнутра, све, најбоље у Мандићу...

У некрологу** који су објавили његови Апатинци, земљаци, побројено је што треба, не све... Остало, неизречено, појављиваће се временом, верујем, захваљујући Мандићевој поезији... 

Мени се чини, да би овде најбоље било да уместо тачке додам факсимил Мандићеве песме, објављене на полеђини корица његове књиге споменуте на почетку овог осврта...

 

 

                                                                               Бела ТУКАДРУЗ

__

  *  

**   Од 1971. године, када му је објављен песнички првенац “Kораци сумње”, написао је и објавио 30 књига поезије, велики број есеја, прича, ликовних и књижевних критика. Био је члан уредништва: Листа Савеза студената Војводине „Индеx“, часописа „Kровови“, часописа “Домети” и “Покрет”, “Збиља” и стални сарадник часописа “Златна греда” . Поезију, прозу, есеје и књижевну критику објављивао је у: Политици, НИН-у, Летопису матице српске, Kњижевности, Пољима, Kњижевној речи, Вечерњим новостима и Данасу. Био је члан жирија већине књижевних награда у Србији али и члан: АИЦИЛ-а (Асоцијације књижевних критичара Европе са седиштем у Паризу), Удружења књижевника Србије, члан-сарадник Матице српске Нови Сад, Удружења новинара Србије, Међународне федерације новинара (Интернатионал Федератион оф Јоурналисте) и Друштва књижевника Војводине.

Поезија Зорана М. Мандића је превођена на: италијански, македонски, белоруски, словачки, мађарски, словеначки, немачки, енглески и француски језик.

Иза себе оставио ћерку Мирјану и сина Марка. -

опширније