СРОДНЕ ВЕСТИ

          ЈЕСТЕ, сине, ја сам Марија Златић, наследница скоро милион долара, колико ми је остало након смрти мог супруга Момчила, који је преминуо пре пет година у Аустралији.
          Овим речима нас је у среду дочекала Марија Златић (86), након што су "Новости" пронашле њену кућу од блата, смештену усред шуме у планинским врлетима у околини Бољевца.
          Након готово двочасовног пешачења по дубоком снегу, пут нас је одвео до уџерице у којој живи Марија. Куцали смо петнаестак минута, док старица није отворила врата. Неповерљива, сумњичава, опрезна... Ипак, пристала је да, стојећи на довратку своје трошне куће, у којој нема воде и која прети да се сваког тренутка сруши, исприча своју животну причу.
          - Прво, да знате, ја сам од мог Момчила добила нешто више од 940.000 аустралијских долара, али сам тај новац поделила људима који ме чувају, као и комшиници, која ми је много помогла да нађем наследство мог мужа - казује Марија. - Ја, од тих пара, више немам ни динар. Уосталом, мени новац и не треба. Довољно ми је да имам хлеб, воду и дрва, да се зими огрејем.
          Марија живи у трошној кући, окружена псима, који су јој најбољи пријатељи. Гледа да за њих има храну, а међу људе ретко силази.
          - Тамо где ја ускоро треба да идем, паре ми не требају, зато сам их и поклонила - кроз смешак ће бака Марија. - Дала сам новац људима који ме чувају. Дођу они овде, до мене. А, знате ли ви колико је то зими тешко. Донесу ми хлеб, балоне воде, насеку ми дрва... Њима те паре, а ја не знам ни колико је то, више требају. Мени је доста мојих осам хиљада динара, колико добијам на име пољопривредне пензије. Да, део сам дала и комшиници која се, након Момчилове смрти, четири године дописивала са људима из Аустралије и на крају успела да издејствује да добијем то фамозно наследство.
          ЈОШ ЈЕДАН НАСЛЕДНИК?ПРЕМА незваничним информацијама нашег листа, недуго након што је Марија добила наследство, из Аустралије су почела да стижу писма да је наследник пронађен на петом континенту, као и да је покојни Момчило, ипак, оставио тестамент. Те тврдње, међутим, нису доказане.
          Како се испоставило, Момчило је у некретнинама у Аустралији имао близу три милиона долара. Међутим, након његове смрти, порез није плаћан, па су, након што су сви дугови намирени, Марији преостало нешто више од 940.000 аустралијских новчаница.
          - Сећам се, као да је јуче било - сетно ће Марија - Било је то 1956. године. Момчило и ја смо купили карту у једном правцу за Аустралију, а пут нас је одвео у градић Гвилдфорд. Мој муж је радио као тесар у једној фабрици, а ја сам бринула о домаћинству.
          Након годину и по дана, Марији је стигла вест да јој је мајка Стана тешко болесна. Није размишљала. Села је у први авион и вратила се кући.
          - Очувала сам и сахранила мајку, али се у Аустралију више нисам вратила - наставља Марија. - Момчило ми је, повремено, писао. И, да, слао ми је новац. Желео је да се, када дочека пензију у Аустралији, врати у Србију.
          Године су пролазиле. Потом и деценије. Али, Момчило се није враћао. Причало се да се у Аустралији обогатио и постао газда неколико фарми стоке, али су сви мислили да то није истина. Тек, пре пет година Марија је чула да јој је супруг преминуо.
          - Казала сам то комшиници Мари и замолила је да, ако може, сазна нешто више о томе - додаје Марија. - Комшиница је ступила у контакт са људима из Аустралије. Годинама је трагала и на крају су ме, почетком септембра прошле године, обавестили да сам наследила Момчилову имовину. Паре сам добила пре неколико месеци. И одмах сам их поделила. Мени, видите и сами, баш ништа не треба.
          Бака Марија се, потом, извинила. Казала да је да мора да нахрани псе и да мора да иде. "Милионерку" смо оставили у кући од блата, сакривеној усред шуме. Само су слабашан дим из димњака уџерице и пси чувари око лепенца сведочили да ту има још мало живота...