Мој четвртак...




Исидора Секулић се преселила из Милоша Великог 56, у исту улицу али број 50. Пише Милану Гролу, тим поводом:
 
    Била сам на кули, сад сам у бунару. Чудне ствари видим одавде. Шегрт из штампарије, спонтано, дрекну: Па ви, госпоја, у гробљу сад станујете! ( Музејска башта са сракофазима.) Иначе је лепо. То јест, усуђујем се рећи : лепо је свугде где ја станујем колико може бити лепо са мојом сиротињском имовином. умела сам увек кућу "од ничега" начинити. Не као што Црњански [Милош] само тако пише, него одиста.
    Можете ли свратити у четвртак? Премда, нећу уопште примати, јер ћу ускоро у Врњце, па бих опет морала отказивати. Волела бих још поразговарати с вама пре одласка. Наравно, ако можете. А ако је још ту г. Ракић [Милан, песник и амбасадор] , зовите ме куда било, да још једаред будем с њим. Макар и у бирцуз.

       = Преузето из књиге Исидорина бројаница / Радован Поповић. - 3. допуњено изд. - Београд: Службени гласник, 2009. - стр. 153.  -  И друга преузимања и изводи, углавном су из ове Поповићеве биографије Исидоре Секулић.

    ЛеЗ 0006673  

Нема коментара:

Постави коментар

Популарне странице Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ

ATLANTIDA

Преглед Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (WordPress - 1)

Власт

ВЛАСТ

Уцрвани, дубоко.

Уз штит дебеле коже.

Истећи може око,

а гле - суза не може.

Владимир Јагличић: СТУБ, Орашац, 2013, стр. 25

БЕЛАТУКАДРУЗ (алиас М. Лукић)