Одломак из писма Исидоре Секулић

Сетим вас се кроз скоро све мисли о животу и смрти. Ових дана претурало ми се по глави да: изгубити игру живота, или у њој велику карту - мора доћи за сваког ко уопште куша борбу духа и рада; и да је и боље да дође него да не дође; да управо мора доћи, ако човек има пред собом задатак мало тежи, иоле моралан и спиритуалан. Од среће почиње дегенерација. Моћ, љубав, задовољство, новац, власт, то је само даља похота и охолост, тврђи зид између нас и оних простора у којима треба постојати ако онима што за нама долазе мислимо да нешто оставимо, ма у ком облику. У музеје стижу, и чувају се, само препукнуте и здрускане ствари. Кад је мој отац најзад увидео да му нема и нема личне среће, постао је прави отац и мушкарац. Од народа, мислим да су Французи најспособнији да примају горчине и ударце и да при том, што рекао Ракић, «знају зашто» их трпе, и зато је то, Французи, народ мушкараца.... (Из једног од најдужих писама које је неком послала - Милану Гролу, крајем јула 1931.) ЛеЗ 0006662

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 16. јун 2013.

Silentium! * / Фјодор Тјутчев

препев Љубомир Симовић
_______________________________
Мотив са Пека. Љешничка река, јун 2013. Снимак Иван Лукић


Ћути  и скривај од светла дана
И мисли своје и осећања - 
Нека се у дубини душе
Подижу, расту, и нек се руше
Бешумно, као звездани пути, -
Диви се њима - и ћути.

Како срцу себе казати ?
Како ће тебе други да схвати ?
Зашто ти живиш, да л он појми ?
Казана мисао ко лаж се дојми.
Узбуркан се источник мути:
Храни се њима - и ћути.

У самом себи живот продужи -
Цео је свет у твојој души,
Чаробне мисли роје се ту -
А заглуши их спољни шум, - 
Светлост дана их гони и мути -
Схвати њихову песму и - ћути!

(1829, почетком 1830-тих)

Детаљ из Мишљеновца, Звижд. Гајићев кош. Снимак И. Л.

***

Ма како био задњи час
Тежак, несхватљив за све нас,
Кад смрт је надвијена,
Још страшнији су души сати
Док умирање прати
Свих дивних успомена...

     14. октобра 1867.

          _______ препев Владимир Јагличић

       ___________ Штампано у  у двојезичној књизи (руско-српки) изабраних песама Фјодора Тјутчева ДВА ЈЕДИНСТВА: Изабране песме. - Москва: Београд: Вахазар: Игам, 2012. - Стр.: 23, 117




_____
   *  Ћутање!

Нема коментара:

Постави коментар

Популарне странице Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ

ATLANTIDA

Преглед Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (WordPress - 1)

Власт

ВЛАСТ

Уцрвани, дубоко.

Уз штит дебеле коже.

Истећи може око,

а гле - суза не може.

Владимир Јагличић: СТУБ, Орашац, 2013, стр. 25