Исидора Секулић се преселила из Милоша Великог 56, у исту улицу али број 50. Пише Милану Гролу, тим поводом:
Била сам на кули, сад сам у бунару. Чудне ствари видим одавде. Шегрт из штампарије, спонтано, дрекну: Па ви, госпоја, у гробљу сад станујете! ( Музејска башта са сракофазима.) Иначе је лепо. То јест, усуђујем се рећи : лепо је свугде где ја станујем колико може бити лепо са мојом сиротињском имовином. умела сам увек кућу "од ничега" начинити. Не као што Црњански [Милош] само тако пише, него одиста.
Можете ли свратити у четвртак? Премда, нећу уопште примати, јер ћу ускоро у Врњце, па бих опет морала отказивати. Волела бих још поразговарати с вама пре одласка. Наравно, ако можете. А ако је још ту г. Ракић [Милан, песник и амбасадор] , зовите ме куда било, да још једаред будем с њим. Макар и у бирцуз.
= Преузето из књиге Исидорина бројаница / Радован Поповић. - 3. допуњено изд. - Београд: Службени гласник, 2009. - стр. 153. - И друга преузимања и изводи, углавном су из ове Поповићеве биографије Исидоре Секулић.
ЛеЗ 0006673
Нема коментара:
Постави коментар